Konflikti su prisutni svuda oko nas. Ne postavlja se pitanje da li se vi susrećete sa konfliktom u svom poslovnom okruženju. Razlika je upravo u tome šta vi činite sa takvim konfliktom.

Sami po sebi, KONFLIKTI NISU NI DOBRI NI LOŠI!. Loše ili dobre mogu biti njihove posledice

U zdravom timu polemika je normalna i konsruktivna stvar.

POZITIVNE POSLEDICE konflikta: svestrano sagledavanje problema i traženje najboljih rešenja, smanjenje lične tenzije, porast razumevanja i otvorenosti, priliv novih ideja, bolji odnosi u timu.

NEGATIVNE POSLEDICE konflikta: izgubljeno vreme, loše odluke / loša komunikacija, sabotaže, smanjenje motivacije za rad, narušeno zdravlje, bespotrebno strukturiranje, gubitak članova, ali i mogućnost raspada tima.

Istraživanja pokazuju da menadžeri provode oko 20% svog radnog vremena u rešavanju sukoba. Ovaj podatak ukazuje na ogroman značaj poznavanja uzroka konflikata i njihovog rešavanja.

UZROCI KONFLIKTA u poslovnom okruženju mogu biti:

- ideje, ciljevi, sistemi vrednosti koji se razilaze,
- jednosmerna komunikacija,
- nejasna zaduženja,
- ograničeni resursi,
- nejasna pravila,
- kompleksnija struktura organizacije,
- nerealni rokovi,
- nerealna očekivanja,
- kolektivno odlučivanje,
- nerešeni, odn. potisnuti sukobi.

KORACI u rešavanju konflikta:

1. identifikovanje problema,
2. traženje mogućih rešenja problema,
3. procenjivanje alternativnih rešenja,
4. donošenje odluke,
5. sprovodjenje odluke,
6. procenjivanje uspešnosti u rešavanju problema.

Komunikacijske VEŠTINE u prepoznavanju i rešavanju konfliktnih situacija:

1. Unapredite svoje slušanje drugih.
2. Postavljajte pitanja – otvorena, zatvorena, pojašnjavajuća, opravdavajuća, posledična.
3. Koristite «JA izjave» tj. način jasnog izražavanja svog pogleda na situaciju ne okrivljujući sagovornika i ne namećući mu odgovornost.
4. Služite se tehnikom preformulacije.

IZBOR STRATEGIJE zavisi od konkretne situacije. Na raspolaganju imate sledeće:

- Strategija prilagođavanja
Koristi se u sledećim situacijama: - kada je pitanje važnije za druge nego za vas
- kao gest “dobre volje”
- pogodna za povlačenje kada shvatite da niste u pravu, ili da vaše ideje ne privlače pažnju
- kada je stabilnost odnosa od posebnog značaja

- Strategija izbegavanja
Koristi se u sledećim situacijama:
- kada vam nisu važni ni interesi svog tima, ali ni interesi drugih
- kada je pitanje sporedno ili su druga mnogo teža
- kada je mogućnost stvaranja štete veća od sukoba
- kada je potrebno mnogo informacija za rešenje
- kada je problem samo simptom nekog drugog problema

- Strategija kompromisa
Koristi se u sledećim situacijama:
- kao rezultat visoke zabrinutosti za interese svog tima, ali i dovoljne brige za interese drugih partnera
- kod traženja privremenih rešenja, kako bi se izbegle destruktivne borbe moći ili
- kada smo ograničeni vremenom za akciju
- kada su ciljevi važni.

- Strategija nadmetanja
Koristi se u sledećim situacijama:
- kod velike zainteresovanosti za interese svoje grupe, a vrlo male za interese poslovnih partnera
- za pogađanje, cenkanje i nagovaranje
- kada su u pitanju osnovna prava ili se pokušava napraviti presedan
- kada je potrebno sprovesti nepopularne mere

- Strategija saradnje
Koristi se u sledećim situacijama:
- obostrano dobitna kombinacija – najbolja!
- jednako važnim se smatraju i svoji i partnerski interesi
- cilj je – postići konsensus pregovaranjem!
- koristi se uvijek kada se daje veliki značaj interesima drugih – posebno interesima šire zajednice

SVAKO OD NAS može pomoći rešavanju konflikta.
Kako?
- Posmatranjem kako vlastito ponašanje i stavovi utiču na druge
- Traženjem novih, efikasnijih tehnika upravljanja negativnim emocijama
- Učenjem kako da se postavimo i radimo s “teškim” ljudima i situacijama
- Slušanjem šta drugi imaju da nam kažu

RAZMISLITE I O REČIMA NAŠEG NOBELOVCA, IVE ANDRIĆA:

"Takvi smo mi ljudi, jednom merom merimo reč kada je upućujemo ljudima oko sebe, a posve drugom kada nas ta ista reč, vraćena, udari u lice. A stvar bi bila u redu kada bismo, upućujući reči drugome, imali barem deseti deo one osetljivosti koju pokazujemo primajući tu istu reč upućenu nama.”